Архиве категорија: ВЕСТИ

ВЕСТИ

Tangram

Tangram

Tangram je igra za razvijanje moždanih vijuga. Cilj je skolpiti zadate figure od sedam manjih figura. Tangram je dobra igra za mozak i za pooštravanje pogleda. Probajte i svideće vam se!

Objavio:
Nemanja Vučković
Advertisements

ШАХ – ШКОЛСКО И ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ

24.02.2017. године са почетком у 17h у нашој школи одржано је појединачно првенство школе у шаху. Такмичење је организовало Министарство просвете и спорта уз техничку подршку Шах клуба ,,Делфин.“ Учествовало је 48 такмичара.

Школско такмичење је завршено у 20:30 минута. Пласираним ученицима много среће на појединачном Општинском такмичењу  које ће се одржати 4. марта у ОШ „Ђуро Стругар“ са почетком у 10 h.

Školsko takmičenje u šahu preuzeto sa Dejanovi školarci

 

Општинско екипно такмичење у шаху одржано је 26.02.2017. у ОШ „Ђуро Стругар“ са почетком у 13h.

Objavio:

Nemanja Vuckovic

Muzej Vuka i Dositeja

УЧЕНИЦИ 3. РАЗРЕДА ПОСЕТИЛИ СУ МУЗЕЈ ВУКА И ДОСИТЕЈА  8. 11. 2016.    
Музеј Вука и Доситеја, меморијални музеј, посвећен је двојици великана српске културе, просветитељу и првом српском министру просвете Доситеју Обрадовићу и реформатору српског језика, творцу српског књижевног језика, Вуку Караџићу.
 Музеј Вука и Доситеја, отворен 28. фебруара 1949. године. Додељена му је зграда у којој  је између 1809. и  1813. радила   Велика школа, с обзиром на то да је Доситеј Обрадовић био један од њених идејних твораца, а Вук Караџић један од првих двадесет ученика.Нова поставка, у реновираном Музеју, свечано је отворена 24. децембра 2012. Године.
Ученици су проширили своја знања о Вуку и Доситеју-значајним личностима наше прошлости.
Реализатори:
Мира Ђорђић, Милина Кораћ и Антонела Земановић Манчић

apartmani beograd vuk

Fotografija1144

Fotografija1146

Fotografija1150

Fotografija1157

Свети Георгије

Свети Георгије или Свети Ђорђе (око 275/281303) је био[1] римски војник у гарди цара Диоклецијана, који је мученички страдао током прогона хришћана.

У хришћанству (источном и западном) се слави као Свети Ђорђе. У уметности се често приказује како убија змаја, односно аждаху.

Верује се да је рођен је 275/280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици. Отац му је био римски војни официр. Још док је био дете, када је његов отац погинуо, мали Ђорђе се са мајком преселио у Палестину,[2] на мајчино велико и богато породично имање, где је добио високо образовање.

У римској војсци се брзо истакао својом храброшћу и бојним заслугама. Напредовао је нагло, од обичног војника до трибуна, да би га, већ у његовој двадесетој години, лично цар Диоклецијан произвео у чинкомита тј. војводе (најстарији војни чин, којим се постаје и царев саветник).

За време цара Диоклецијана организован је 303. године прогон хришћана, десети по реду и највећи икада. Када је почео немилосрдан прогон хришћана по целој земљи, Ђорђе дели сву своју имовину сиромашнима и ослобађа своје робове. Исто уради и у Палестини, пустивши слуге и завештава сиромашнима своја имања и богатства.

На једном сабору је говорио против оваквог односа према хришћанима и о њиховом даљем прогону а том приликом је изашао пред цара Диоклецијана и изјавио да је и сам хришћанин, након чега цар наређује војницима да га затворе у тамницу.

Према предању, по царевом наређењу, војници су положили Ђорђа на земљу, забили му ноге у кладе, а на груди му поставили велики, тешки камен. Тако притиснут, у великим боловима, дочекао је јутро, када га је посетио цар, међутим, Ђорђе је и даље одбијао да се одрекне своје вере.

Цар тада наређује да се донесе велики точак за мучење, са даскама препуним великих ексера, удица, ножева, мачева. Везан за такав точак док се точак са њим окретао, то је трајало док му цело тело није било у ранама. Са точка су га одвезали, мислећи да је мртав. Када су се уверили да није мртав, цар наређује да Ђорђа закопају у негашени креч тако да му је само глава била ван земље, и да га тако оставе три дана да би сагорео. Након три дана, када су га откопали — увидише да је и даље жив. [3][4]

Диоклецијан затим одлучује да позове највећег мага Римског царства, по имену Атанасије, да он савлада Ђорђа. Атанасије се одазива цару и припрема два напитка — један, од кога би Ђорђе требало да се покори цару, а други смртоносан. Диоклецијан наређује да силом напоје Ђорђа првим напитком, а пошто се Ђорђе и даље није покоравао, онда нареди да му се да и смртоносни напитак. Међутим, Ђорђе опет остаје жив. [4]

Стигавши на губилиште, Ђорђе стаде на одређено место и помоли се. Затим Ђорђе положи своју главу, и би посечен дана 6. маја 303. године. [4][5]

Године 494. Ђорђе је проглашен за свеца, од стране папе Гелазија I (492496).

У хришћанској иконографији Свети Ђорђе се још од 7. века приказује као војник (без коња, у стојећем ставу) и са копљем или мачем у десној руци. Од 9. века се појављује још један приказ Светог Ђорђа: на коњу, у војводском оделу, како копљем убија аждају. На том приказу се, поред њега, мало даље налази једна женска прилика у господском оделу како стоји. Сматра се да је жена која је на икони заправо царица Александра и да она симболизује рану хришћанску цркву, а да аждаја коју Ђорђе убија симболизује многобоштво. Приказ светог Ђорђа који убија аждају је заснован на популарној легендихришћанске митологије„Ђорђе и аждаја“.

По броју оних који га славе, Свети Ђорђе је друга слава у Србији (после Светог Николе).

Култ Светог Ђорђа се зачео доста рано. На месту његовог гроба у Лиди Палестинској, за време владавине цара Константина I (306337), подигнут је храмњему посвећен. Током 4. века, култ Светог Ђорђа се из Палестине проширио на цело Источно римско царство а у 5. веку и на Западно римско царство. Године 494. Ђорђе је проглашен за свеца.

У време цара Константина, хришћани града Лиде и околине су сазидали цркву коју су посветили Светом Ђорђу. У ту цркву су приликом њеног освећења, из Никомедије, пренели његове мошти. Успомена на овај догађај се празнује 16. новембра, код Срба познатим под именом Ђурђиц. [6]

Храм Светог Ђорђа у Лиди је срушен 1010. године али су га крсташи обновили. По црквеном учењу, 16. новембар је дан када је обновљен Храм Светог Ђорђа у Лиди, где је положено његово тело. Године 1191. и током Трећег крсташког рата, храм је поново уништен, од стране исламских снага султана Саладина. Нови Храм Светог Георгија је подигнут на месту старог 1872. године и постоји још увек.

После крсташких ратова у 12. веку, култ Светог Ђорђа је пренет у Енглеску. За време краља Едварда Трећег од Енглеске, који је 1348. основао витешки Ред Гартера, Свети Ђорђе је постао и заштитникенглеске државе.

Свети Ђорђе, на каталонском Сант Ђорди (кат. Sant Jordi), такође је заштитник шпанске аутономне покрајине Каталоније. Обичај је да на тај данмушкарци женама поклањају цвет, а жене мушкарцима књигу. Зато на тај дан књижаре износе продају књига на улице и са попустима.

Веома је слављен код Срба, и често га називају и Свети Ђурађ а славе га два пута годишње: на Ђурђевдан, 6. маја, и Ђурђиц, 16. новембра. На иконивезаној за Ђурђевдан је Свети Ђорђе приказан на коњу како убија аждају, док се за Ђурђиц користи икона на којој је приказан Свети Ђорђе као војник који стоји на пољани, са копљем у десној руци. Посвећени су му многе цркве и манастири, међу којима су манастир Ђурђеви ступови, Старо Нагоричино,Темска, Кастељан, Враћевшница, Боговађа, Црква на Опленцу, као и Саборна црква у Новом Саду. [2]

Свети Ђорђе је данас поштован као заштитник многих држава и градова у Европи, професија и организација. Поштован је и као заштитник коњице,витезова и витештва и крсташких похода.

По предању, у језеру у близини града Лиде, у Палестини, живела је огромна аждаја, која је мештанима оближњег града Вирита стварала велике неприлике. Аждаја је често излазила из језера и прождирала људе који би се нашли у близини језера а, поред тога, имала је и отрован задах од кога су се људи разбољевали и често и умирали. Житељи овог краја су се најзад обратили и свом владару за помоћ али им он заповеди, да би се решили својих проблема са аждајом, да сваког дана на обали језера жртвују по једно дете. Народ то прихвати и од сутрашњег дана започне жртвовање деце. [4]

Сваког јутра је по једно дете било остављано крај језера и убрзо и прождирано. На крају је дошао ред и на ћерку тог владара, јединицу, коју окитише и припремише за жртву аждаји. Док је уплакана девојка стајала крај језера, пред њом се указује Свети Ђорђе, јашући на коњу, са копљем у руци. Тада и аждаја излази из језера а Ђорђе појури ка аждаји и забоде јој копље у чељуст, пригњечивши је за земљу. По Ђорђевом наређењу, девојка везује свој појас аждаји око врата и води је према граду. Градски владар и сви житељи због тога примише хришћанство а у граду убрзо буде изграђена и велика црквапосвећена Пресветој Богородици и Светом Ђорђу. [4]

Легенда о Светом Ђорђу је послужила као мотив за многа уметничка дела. Најпознатији је Рафаелов приказ.

Свети Ђорђе, и легенда о томе како убија аждају, постало је инспирација за многе романе. Позната је и представа Свети Георгије убива аждаху.

Приказ Светог Ђорђа, као коњаника на белом коњу који копљем кроз уста пробија аждају, постао је и чест мотив у хералдици. Као такав налази се и на грбу Москве, главном града Русије.

Такође, у хералдици је познат и мотив „крста Светог Ђорђа“, црвени крст на белој позадини. Порекло овог мотива везује се за чисто беле тунике првих крсташа, и црвени крст који су носили на грудима. Као такав је постао и грб Енглеске и Грузије,шпанске покрајине Каталоније, итд.

Резултати такмичења

Организација “Пријатељи деце општине Нови Београд”

Нови Београд, Отона Жупанчича 30

Телефон:31 92 033

Моб.064/200 71 04; 065 5065 449

E-mail:prijateljidecenbgd@gmail.com

www. prijateljidecenovibeograd.rs

Рачун број:355-1008542-29 ПИБ: 101713247

*************************************************************************************************************************

ОСНОВНИМ ШКОЛАМА НОВОГ БЕОГРАДА

УЧЕСНИЦИМА ОПШТИНСКОГ ЛИТЕРАРНОГ ТАКМИЧЕЊА

Поштоване/и,

„Пријатељи деце општине Нови Београд“ су, у складу са Календаром заједничких активности за школску 2015/2016. и Програмом рада за 2016. годину, за ученике основних школа Новог Београда организовалиОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ „УСКРШЊЕ ЛИКОВНЕ ЧАРОЛИЈЕ“ за ученике основних школа Новог Београда, под покровитељством Градске управе Града Београда Секретаријата за спорт и омладину.

На такмичењу је учествовало 290  ученика и 58 професора основних и средњих школа општине Нови Београд.

 

Селектор АЛЕКСАНДРА БОШКОВИЋ, ФПУ, поштујући пропозиције такмичења, донела је следећу

ОСЛИКАНА ДРВЕНА ЈАЈА

 

УЧЕНИЦИ МЛАЂИХ РАЗРЕДА

 

ПЛАСМАН ИME ПРЕЗИМЕ ШКОЛА, РАЗРЕД, ОДЕЉ ПРОФ. РАЗРЕДНЕ НАСТАВЕ
ПРВО МЕСТО ЛАРА БОГАВАЦ ОШ „Душко Радовић“, 4/4 ВЕСНА ПЛАТИША
ДРУГО МЕСТО ПЕТРА ВИТАНОВИЋ ОШ „Душко Радовић“, 3/1 СПОМЕНКА ПУРЕШЕВИЋ
ДРУГО МЕСТО МАША ВЕЈНОВИЋ ОШ ,,Душко Радовић“, 4/4 ВЕСНА ПЛАТИША
ДРУГО МЕСТО ПЕТРА ЂОРЂЕВИЋ ОШ „Надежда Петровић“, 3/1 ДЕЈАН КОВАЧЕВИЋ
ДРУГО МЕСТО ЈАНА ЦВИЈЕТИЋ ОШ „Душко Радовић“, 4/4 ВЕСНА ПЛАТИША
ДРУГО МЕСТО АНЂЕЛА ВЕСИЋ ОШ ,,Јован Стерија Поповић“, 3/4 МАРИЈАНА ВЕЉИЋ
ТРЕЋЕ МЕСТО МИЛИЦА ВУЧИНИЋ ОШ ,,Марко Орешковић“, 3/3 МАРИНА ЦАКИЋ
ТРЕЋЕ МЕСТО НЕМАЊА ВУЧКОВИЋ ОШ ,,Надежда Петровић“, 3/1 ДЕЈАН КОВАЧЕВИЋ
ТРЕЋЕ МЕСТО ИРЕНА МИТРОВИЋ ОШ ,,Влада Обрадовић Камени“, 3/1 ВЕСНА АНДРИЈЕВИЋ
ТРЕЋЕ МЕСТО ЛУКА ХАШИМБЕГОВИЋ ОШ ,,Лаза Костић“, 1/1 СНЕЖАНА СИМОВИЋ
ТРЕЋЕ МЕСТО МИХАЈЛО ЖИВАНОВИЋ ОШ ,,Јован Стерија Поповић“, 3/4 МАРИЈАНА ВЕЉИЋ

Објавио:

Немања Вучковић