БИБЛИОТЕКАРСТВО

Универзитет у Београду

Филолошки факултет

Катедра за библиотекарство и информатику

ИСТОРИЈАТ БИБЛИОТЕКЕ ГРАДА БЕОГРАДА

Аутор:

Дејан Ковачевић

Београд,

2012.

САДРЖАЈ

УВОД

БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА

Оснивање

После Другог светског рата

Последње две деценије

ЗАКЉУЧАК

 

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Агапова, градска библиотека, историјат, изложбе, књижевни сусрети, приредбе, промоције, читаонице.

УВОД

Историјат Библиотеке града Београда намеће се као незаобилазна тема у стварању праве слике о културним и уметничким тежњама народа који су живели на просторима око ушћа реке Саве у Дунав. Она је показатељ интелектуалне зрелости и спремности малог народа на Балкану да стваралачку активност прикаже јасно, корисно и слободно. Глигорије Возаревић отвара прву књиговезницу у Београду далеке 1827. године. Пријатељ Вука Караџића, визионар и заљубљеник у књиге, први је приближио писану реч ученим људима, али и обичном човеку. Показатељ самосвести народа и правилног односа према културној баштини је дубоко укорењен у прошлом времену. Стварање првих читаоница, потреба за библиотекама које ће имати пре свега улогу складиштења књига и доступност проучавања истих је примаран циљ и показатељ жеље да се развој и јачање српског народа на Балкану овековечи тежњом за духовним и културним сазревањем.

Појединачни покушаји стварања места на којима се неговала лепа реч су светле смернице напретка и богаћења духовног бића српског народа. Када је та појединачна борба и рат за српску реч и правопис прерасла у системску потребу, можемо рећи да почиње блистава ера стварања културног препорода на нашим просторима. Потреба интелектуалне јавности за новим информацијама, дешавањима у књижевном стваралаштву, покретач је великог библиотекарског механизма који се састојао од библиотекара, читаоца, организатора, аутора, издавача и штампара, као и онога чиме се они баве, а то су: књиге, плакете, брошуре, публикације, новине, енциклопедије, уметничке слике, звучни записи…

Основну намену библиотеке, представљање нових књига и публикација, разговоре и изложбе, организовање предавања наших и страних уметника, обележавање значајних јубилеја, усмеравање на научно оправдана размишљања могуће је разумети и приближити сваком члану библиотеке кроз ретроспективу дешавања и напора родоначелника модерног библиотекарства да остваре своје аспирације.

У конципирању нашег јавног  библиотекарства у складу са модерним европским и светским токовима и залагањима, незаобилазно је име и дело Марије Илић-Агапове, првог управника библиотеке града Београда, која је основана 1928. године. Агапова је са много љубави и заноса, али и са изванредним познавањем теорије и праксе савременог библиотекарства, радила на стручном организовању библиотека, од прикупљања и евиденције књига, обраде збирки уз коришћење децималне класификације Мелвила Дјуија, разноврсних облика рада са одраслим читаоцима и са децом. Њена основна намера била је да Библиотеку уведе у широку струју општих друштвених и културних токова, као и активну и отворену институцију која неуморно истражује, испитује и обликује укус и потребе свих категорија читалаца. [1]

Размишљања на нивоу општеприхваћених начела ће довести до очувања српског језика и књижевности. Добронамерни и одговорни људи са забринутошћу прате дешавања у савременој култури и образовању. Све више се говори о доминацији енглеског језика у односу на све остале светске језике.

Наша улога у очувању изворног говора, народне и књижевне писане речи јесте  у томе да вратимо све оправдане поступке и ставове који су до данас очували наш језик и културу говора. Тај циљ могуће је остварити перманентним проучавањем и упознавањем свих учесника формалног и неформалног образовања са историјатом српских библиотека. Библиотека града Београда је градска библиотека, највећа позајмна библиотека у Србији. Као таква, она је светионик и утемељивач српског библиотекарства. Зато је веома значајно проучавање и представљање историјата библиотеке града Београда. Показати вољу, жељу и хтење у стварању предуслова за развој наших читаоница и библиотека отвара врата будућим генерацијама у тежњи за богаћењем и чувањем српског језика.

 БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА

Приближити улогу и значај Библиотеке града Београда је веома одговоран  и захвалан захтевБиблиотека града Београда је градска библиотека по типу и функцијама  јавна и матична, највећа позајмна библиотека у Србији. Почела је с радом 1931. године, а 1986. бива пресељена у адаптирану зграду у  Кнез Михаиловој 56, у центру Београда, где се и данас налази. Године 1994. добија статус матичне библиотеке за подручје града Београда. Данас се у њеном саставу налази тринаест општинских библиотека са територије града Београда. Значај институције, преглед активности и утицај најверодостојније се  може сагледати хронолошким пресеком збивања и делатности у њој. Прегледом чињеница одређен је и статус градске библиотеке која за собом има плодaн и креативан рад. Основни циљ и задатак је чување баштине српског језика и његово постојање у наредним временима.

Из Википедије, слободне енциклопедије,

Библиотека града Београда

БИБЛИОТЕКА БЕОГРАД

ОСНИВАЊЕ

Библиотеке имају дугу традицију у српској културној баштини. Отуда је оснивање Библиотеке града Београда природан след постојањa манастирске, средњовековне, народне и универзитетске библиотеке.

Једанаестог јануара 1931, годину и по дана пошто је Суд Општине града Београда донео решење о формирању јавне централне књижнице, свечано су освећени Библиотека и Музеј Општине града Београда. Овим чином Београд добија модерну градску библиотеку, читав један век након првог Београдског читалишта. Жеља српске интелигенције је окупирана узвишеним размишљањима да оствари контакт и пробуди знатижељу и љубав према књизи. Најбоље ће бити представљене те тежње  изношењем ставова Марије Илић-Агапове о задацима јавне градске библиотеке које је написала 1933. године.

Ево шта је она тада мислила: „Поред народних, у свакој држави морају постојати и друге библиотеке, које имају и друге циљеве и задатке. Тако се и градови у којима се налазе народне библиотеке не могу ограничити на ове библиотеке, већ се морају бринути о отварању и подизању оних библиотека, које постоје ради широких грађанских слобода, деце и одраслих, које су отворене преко целог дана и у којима свако, под најлакшим условима, може добити књиге на читање из свих подручја науке, лепе књижевности, уметности, све часописе и дневне листове; библиотеке које су уређене на основу активног принципа, које настоје да се приближе читаоцу и да га заинтересује за добру и корисну књигу. Овај тип библиотека ни у чему се не разликује од осталих друштвених установа, које служе друштву, појединцима и свим грађанима. Оне су установе куда долазе грађани, кад су слободни од посла и дневних брига да, предајући се интелектуалном раду, забораве своје бриге, да се одморе од редовног посла по канцеларијама, рада у творницама, трговинама. Оне се нарочито брину за децу, набављају све најлепше дечје књиге, упознају децу са њиховим омиљеним писцима, с домаћом и страном дечјом литературом, настојећи да код деце развију, за време часова приповедања  − малих другарских састанака, села, нарочиту љубав према граду и према његовој прошлости, да од деце, помоћу добре књиге, одгаје добре грађане и ваљане добре читаоце, који ће нарочито ценити и вољети књигу“ (Илић-Агапова, Илустрована историја Београда, 515).[2]

По угледу на савремене европске  библиотеке, књиге су сређене према принципима децималне класификације, организују се први стручни библиотекарски курсеви. При Библиотеци града Београда од 1931. године почела је да ради прва јавна дечја библиотека у нашој земљи, такође на залагање Агапове. Њена књига Јавне библиотеке у исто време представља суму практичних искустава, преглед историјског развоја билбиотека од Египта и Вавилона до савременог доба и темељну расправу о улози књига и библиотека у животу савременог човека, уз библиографију стручне литературе која показује заснованост ове студије на најрелевантнијим узорима. Закључујући своју књигу примерима из стручне праксе Библиотеке града Београда, Марија Илић-Агапова наводи једно запажање Павла Поповића које је у темељу њеног поимања места књига и јавних народних библиотека: њихова је улога да образују човека у свим правцима његовог живота и делања, са свим његовим осећањима, жељама, надама, погледима на свет, мислима о његовом задатку и положају, једном речју са целим његовим унутрашњим и друштвеним животом, и да му тако помогну да се спреми за своје највише занимање – занимање човека.[3]

Године 1932. одобрен је први званични Правилник о циљу, унутрашњем уређењу, надлежности и пословању Одељка Библиотеке и Музеја Општине града Београда, који је 10. априла потписан од стране председника Општине Милана Нешића и потпреседника Н. Крстића и И. А. Протића, и објављен исте године са текстом класификације. У Правилник су унете све идеје и стручне библиотекарске дефиниције др Марије Илић-Агапове. Њиме су Библиотека и Музеј добиле статус засебног одељења (реферата) у Општини и свој печат са државним грбом.[4]

Изложбе књига и приредбе академија у Библиотеци и Музеју биле су значајни културни догађаји у Београду, које су многи радо посећивали и користили. Према чл. 45. Правилника Библиотека је била обавезна да приређује сталне и повремене изложбе књига ради рекламисања,  ширења и давања на коришћење, као и пропагирања читалишта у друштву. Прва таква изложба приређена је приликом отварања Библиотеке и Музеја 11. јануара 1931, и то у Дечјој читаоници, на којој су осим књига биле изложене  и слике и дечје играчке, па су и доцније и у тој читаоници често приређиване изложбе за најмлађе читаоце… Значајна је била изложба која је отворена 8. октобра 1932. У ствари, то је била четврта по реду на којој су биле приказане књиге, планови, цртежи, слике и мапе из збирке Ђорђа Вајферта, коју је овај поклонио Музеју, и лично је предао др Марији Илић-Агаповој.[5]

Крајем 1932. године Библиотека и музеј пресељени су у Косовску бр. 39, а отворени су 11. јануара 1933 (Време 12.I 1933). Библиотека града Београда је већ 1933. постигла завидно место међу библиотекама у Београду. Она је спадала „међу највеће и најуређеније библиотеке у Београду“, и била на трећем месту, тј. иза Народне библиотеке и Универзитетске библиотеке. Године 1933. и 1934. значајно је био смањен буџет за набавку књига (Годишњак Народне библиотеке 1978, 67), али су добијени поклони: Сенат и Скупштина Југославије слали су редовно своја издања.[6]

Омладинска читаоница, звана и Читаоница за омладину, или Омладинска библиотека, основана 1935, била је смештена у посебној соби, а отворена је 6. марта 1936. и радила је сваког радног дана од 13 до 18 часова. За рад и развој Дечје читаонице и Омладинске читаонице посебно се залагала управник др Марија Илић-Агапова, о чему је писало и у дневној штампи (БОН 1940, 872; Време 19. V 1940). Дечја села, понекад називана и поселима, одржавана су сваког петка од 16 до 18 часова, а била су Мала и Велика села. Прва су одржавана сваког петка, а друг једанпут месечно. На њима су деца упознавала најзначајнија дечја дела из књижевности, музике, историје, географије, развоја градова, нарочито Београда, према којем је нарочито код деце развијана љубав, а затим су певала разне песме и учила дечје игре.[7]

После више сеоба, у мају 1935. године, Општинска библиотека и Музеј се досељавају у зграду у Улици кнегиње Љубице 1, у данашњу Змај Јовину улицу.

Неких година приређивано је и по неколико изложби, које су презентовале поједине поклоне или посебне колекције за које је, било заинтересовано читалаштво. Тако су организоване „Изложба француског романа“, поклон Париске општине, „Изложба књига Француске владе“, „Изложба за најмлађе читаоце“, итд.

Годишња изложба 1940. била је једна од најзначајнијих, на којој су били плакати уметника Балкана, са натписом: „Изложба дечјих и омладинских књига“ и „Изложба нових књига, слика и докумената“. На овој изложби било је 1076 купљених и 424 на поклон добијених књига. Међу овим књигама биле су оне које су поклониле владе Француске и Немачке, а које нису биле изложене на ранијим изложбама.[8]

Године 1940. Библиотека и Музеј достигли су свој највећи успон у дотадашњем раду. Одељак Библиотеке и Музеј Културног одсека подигне на ранг Одсека Библиотеке и Музеја у саставу и административној надлежности Општег одељења Градског поглaварства Београда, а др Марија Илић-Агапова, референт Општег одељка, да се унапреди од 19. фебруара за шефа Одсека. Крајем те године Београд је доживео један велики и значајан културни доживљај, јер су се његове културне установе нашле у потпуно засебној згради, која је у целини спремљена за њих. Учињено је то поводом стогодишњице од постанка Београдске општине.[9]

Немачко бомбардовање, 6. априла 1941, наноси Библиотеци непроцењиву културну и материјалну штету. Од запаљивих бомби је изгорео кров и последњи спрат. Ипак, Библиотека града Београда не прекида рад са публиком.

У току ратних дешавања крајем 1944, какво је стање установе види се из извештаја др Марије Илић-Агапове, као управника Библиотеке и Музеја, који је поднела 8. Новембра 1944. Управном одељењу града Београда. Побројано је стање имовине Градског дома културе, у коме се налазе следеће градске културно-просветне институције:

  1. Историјски архив,
  2. Градска библиотека – за одрасле, Дечја и Омладинска,
  3. Градски музеј,
  4. Градска галерија слика.

Главна документа ових институција и сви предмети од веће вредности, као: ретке и скупоцене књиге, слике, архивска грађа, пренети су у трезор Народне банке.[10]

 

После Другог светског рата

После Другог светског рата  оснивају се и рејонске, доцније општинске библиотеке. Приступа се новој организацији рада, формирају се посебна одељења, оснива се стручни центар за библиотеке београдског среза, са тежњом да се створи јединствена мрежа популарних библиотека. Према Закону о библиотекама, Библиотека града Београда је од 1961. године одређена за матичну библиотеку за подручје града. Период од 1957/1962. до 1971/1973. године јесте раздобље организационог и стручног профилисања и јачања јавних библиотека и њиховог повезивања на општинском нивоу. Крај овог периода обележава доношење минималних стандарда за све типоове библиотека у Југославији 1973. године.

Средином шездесетих година први пут је обједињена набавка за целу мрежу а сваки двадесети Београђанин је члан Градске библиотеке. Постојеће просторије у Змај Јовиној улици су већ претесне, па средином седамдесетих Библиотека града добија на коришћење зграду у Кнез Михаиловој 56, некадашњи хотел Српска круна. Радови на уређењу зграде потрајаће читаву деценију.

У међувремену, уводи се слободан приступ књигама у Општем позајмном одељењу. Следећи савремена светска искуства и Дечја одељења преуређују своје фондове, књиге се сређују према узрасту детета коме су намењена. Библиотекар има улогу психолога, педагога и дидактичара чија стручна процена одређује интересовања и аспирације детета. Он мора да буде упознат са субјективним могућностима и објективним околностима у којима корисник библиотеке живи. Ове тврдње су поткрепљене сугестијама Марија Илић-Агапове:

За читаоца је нарочито важно, да разуме оно што чита и зато текст не сме прелазити његове душевне могућности. То би га могло удаљити од књиге уопште. Ово је моменат на који нарочито библиотекари, који у сваком случају морају бити читаоцу од помоћи, морају свратити пажњу. Ако дете узме фифлозофско дело, оно му неће моћи корисно послужити, па и кад би га делимично схватило. Метода здравог и доброг читања састоји се у томе, да се постепено улази у вишу и тежу литературу. Тип вишег читаоца не ствара се наједанпут, већ постепено. У том су погледу нарочито драгоцени савети, што их читалац и библиотекар могу црпсти из књига.[11]   

Оригиналност и визија модерне педагошке и дидактичке доктрине била је веома изражена у речима Марије Илић-Агапове. Ретка су била размишљања која су са толико стручности, топлине и љубави представљала активност библиотекара тог времена. Директиве које су потекле из претходног цитата на једноставан, јасан и сврсисходан начин показују да кроз сарадњу библиотекара и читаоца, ствара се плодно тло свестраног духовног и интелектуалног развоја сваког појединца.

Период који следи обележен је почетком рада на библиографији књига о Београду. Библиотека града издаје књигу превода страних путописа о Београду XIX века, потом и Приповетке о Београду, својеврсну кратку историју Београда у причама итд. Број књижевних програма и изложби књига под окриљем Библиотеке сваке године расте.

Библиотека града Београда се од октобра 1986. године налази у Кнез Михаиловој улици, број 56, у згради некадашњег хотела Српска круна. Хотел је изграђен око 1867. године као најмодернији, најрепрезентативнији и најбоље опремљен хотел у Београду тог времена. Највероватније га је саградила породица имућних трговаца Крсмановића. Песникиња Десанка Максимовић свечано отвара нову зграду Библиотеке града Београда. У свом Слову, она је рекла: „Да смо три века тражили где ћемо је ставити, не бисмо јој лепше место нашли: у прочеље је гледа песник Милан Ракић, недалеко на Калемегдану  су и Бранко Радичевић, Војислав Илић, Бора Станковић, да не набрајамо све чија ће дела вековати под кровом ове Библиотеке…” Библиотека града Београда постаје прва јавна компјутеризована позајмна библиотека у земљи.

Приликом адаптације зграде Библиотеке града Београда у периоду од 1983. до 1986. године, спуштањем нивоа пода подрумских просторија, откривени су остаци старије грађевине. Археолози су установили да се ради о делу темеља бедема и једне куле главне капије римског утврђења лоцираног у Горњем граду Београдске тврђаве. Ово важно откриће променило је пројектни план тако да је уместо депоа за књиге Библиотека добила Римску дворану, намењену јавним скуповима.

 

Последње две деценије

Деведесетих година XX века осетно је опао број уписаних чланова и набављених наслова, али је број прочитаних књига остао готово исти. У овом периоду, Библиотека града Београда, заједно са мрежом општинских библиотека, има најразвијенији културно-образовни рад у библиотекарству Србије. Започето је систематско праћење читалачке популације Београда. Од 1991. године отпочиње објављивање листа Новине београдског читалишта. Без прекида рада са публиком, 1997. је започета ревизија Општег фонда. У Кнез Михаиловој улици је почела са радом Интернет читаоница. Уграђена је електронска заштита фонда у слободном приступу.

Током 2001. године обављен је велики број значајних послова, како у стручном погледу, тако и у смислу ефикаснијег и рационалнијег пословања. Народна библиотека је извршила стручни надзор над радом Библиотеке града Београда. Значајна финансијска помоћ Скупштине града допринела је решавању проблема смештаја Периодике.

Једанаестог јануара 2001. свечано је обележен јубилеј, седамдесет година од оснивања Библиотеке града Београда. Тим поводом је објављена књига одабраних радова Марије Илић-Агапове, прве управнице Библиотеке и установљена награда најбољем библиотекару Београда названа њеним именом. Две године доцније, у оквиру прославе Дана Београда отворено је реновирано Одељење старе и ретке књиге и књиге о Београду – Завичајно одељење, у Змај Јовиној 1. У јулу исте године, у оквиру пројекта Лепша Србија / Beautiful Serbia, као прва, обновљена је фасада Библиотеке града Београда у Кнез Михаиловој 56. Први пут, после више година, достигнут је стандард оптималне набавке књига за све фондове градских библиотека.

Довршени су и објављени резултати вишедеценијских пројеката, други том Грађе за библиографију југословенске и стране књиге о Београду (2003) и двотомна монографија Улице и тргови Београда (2004/5). Београђани први пут на једном месту могу наћи податке о простирању, хронологији именовања и називима улица и тргова Београда.

Једанаестог јануара 2006. године Библиотека града Београда обележила седамдесет пет година од свог оснивања.

ЗАКЉУЧАК

Рад је посвећен изворним коренима који су део светле традиције  развоја српског библиотекарства, језика и књижевности. Између два светска рата, обавијени бременом израстања и продуховљења, настаје јака институција која води наш народ у надахнуту  интелектуалну будућност.

Преглед плодне културне и интелектуалне  активности Библиотеке града Београда, фокусиран је у већем делу на период до Другог светског рата. Сва прогресивна дешавања била су усмерена на време сазревања шире популације кроз проучавање и бављење  културним активностима још нееманципованог народа. Улога Марије Илић-Агапове и њених сарадника била је значајнија, ако се посматра духовно стање народа у целини. Сталним активностима, усмеравањем пажње ка правим вредностима освешћује се цела једна генерација будућих интелектуалаца, младих људи који би требало да воде друштво напред. Утицај таквих околности између два светска рата доводи до убрзаног дефинисања друштвених односа и културе уопште.

Изложбе романа, слика и посебна пажња на промовисање дела за младе као што су „Изложба дечјих и омладинских књига“ и „Изложба нових књига, слика и докумената“ су показале континуитет и научно оправдан пут утицаја који воде просперитету целог друштва. Створити праву слику о положају националног идентитета и представљање искрених пријатеља наше земље био је један од главних циљева наше Библиотеке. Она описмењава, буди интересовање и љубав према српском језику, народној књижевности, али и страним делима које постају мета интересовања. Та стална жеља за остварењем зацртаних циљева мора да буде идеја водиља и покољењима која долазе. Приближити корене настајања институција, као што је Библиотека града Београда, је један од путева опстанка језика и правилног односа према лепој речи којa се чује и чита и код других народа. Мали народи не смеју продубљивати страх од нестајања свог језика и назнака асимилације од стране светског језика који доминира. Потребно је борити се за свој језик кроз сталну комуникацију, радионице и интерактиван контакт субјеката васпитно-образовног процеса. Библиотека би морала да постане системска спона формалног и неформалног образовања, покретач креативног размишљања и утемељивач развоја љубави према српском језику и очувању националног бића.

 

 

ЛИТЕРАТУРА

  1. Вучковић, Жељко. 2003. Јавне библиотеке и јавно знање. Нови Сад: Библиотека Матице српске: Футура публикације.
  2. Дурковић-Јакшић, Љубомир. 1995. Библиотека града Београда 1928 – 1945. Београд: Библиотека града Београда: ГИП „Култура“.
  3. Илић-Агапова, Марија. 2003. Библиотека града Београда. Београд: Библиотека града Београда: Чигоја штампа.
  4. http://www.wikipedia.org.sr/wiki/Библиотека_града_Београда 25.11.2012.

[1] Вучковић, Жељко. 2003. Јавне библиотеке и јавно знање. – стр. 101.  Нови Сад: Библиотека Матице српске: Футура публикације.

[2] Дурковић-Јакшић, Љубомир. 1995. Библиотека града Београда 1928 – 1945. – стр. 14. Београд: Библиотека града Београда.

[3] Вучковић, Жељко. 2003. Јавне библиотеке и јавно знање. – стр. 102.  Нови Сад: Библиотека Матице српске: Футура публикације.

[4] Исти. 1995. Библиотека града Београда 1928 – 1945. – стр. 59. Београд: Библиотека града Београда.

[5] Дурковић- Јакшић, Љубомир. 1995. Библиотека града Београда 1928 – 1945. – стр. 71. Београд: Библиотека града Београда.

[6] Исто. – стр . 61.

[7] Исто. – стр.  82.

[8] Дуркови-Јакшић, Љубомир. 1995. Библиотека града Београда 1928 – 1945. – стр. 75.  Београд: Библиотека града Београда.

[9] Исто. – стр. 101.

[10]Исто. – стр. 117.

[11] Илић-Агапова, Марија. 2003. Библиотека града Београда. – стр. 63. Београд: Библиотека града Београда: Чигоја штампа.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

УЧЕНИЧКИ ГЛАСНИК осмишљен је да овековечи очекивања, жеље и тежње садашње генерације основношколаца. Нашу визију прошлог, садашњег и будућег времена, остварићемо кроз поезију и прозу, песму и игру, глуму и покрет. Укључите се у стварање нашег света, ведрог, слободног и светлог.

%d bloggers like this: